Савети

Како изгледа потрага за послом?

Процес потраге за послом носи своје изазове, и некад може потрајати, али за велики број препрека на путу појединац се може припремити у одређеној мери. Када је реч о младима који су тек завршили средњу школу или факултет, истраживања показују да је веома често да се они одлучују да направе паузу у трајању од неколико месеци до годину дана пре него што ступе у радни однос. Такође,на самом почетку каријере, није ретко и да млади промене посао неколико пута пре него пронађу запослење које им у потпуности одговара. У самом почетку, они углавном раде послове за које су или недовољно или превише квалификовани, те брзо од истих одустају. Због тога се стиче утисак да потрага за послом може да траје веома дуго.

Међутим, уколико се појединац претходно адекватно информише и направи добар план, онда потрага не мора да буде изузетно тешка. Свакако, време које се проводи “у чекању” на одговарајући посао треба добро искористити. Ово није фаза када треба бити у потпуности пасиван, већ постоји низ ствари које се могу предузети како би се прошло кроз изкуство потраге са што више успеха:

- Активно чекање - То значи да време које појединац проводи у чекању док не добије посао, може да проведе радећи многе ствари које ће му у будућности бити од користи. Уколико су за занимање којим жели да се бави потребне неке додатне вештине и знања, ово је период када може да ради на њима. Врло често људи верују да не стижу да се посвете себи,  улажу у своја интересовања, немају времена да се усавршавају у неком пољу. Међутим, највише времена појединац има управо онда док није још увек ступио у радни однос, и зато га треба паметно искористити.  Све што неко ради у садашњем тренутку, представља инвестицију у властиту будућност. Тако, у овој фази могу се завршити разни курсеви, обуке, едукације, стручна усавршавања и слично. То могу бити активности које су уско везане за неку струку, али и рад на развоју "меких вештина" који је од велике користи за скоро сва занимања.

- Аплицирати на више места истовремено - Упркос томе што појединац сматра да је пронашао идеални посао за који жели да конкурише, треба да има и неколико резервних опција. Оне могу бити у истој категорији занимања, али код различитих послодаваца, или могу бити послови у сродним професијама. Такође, статистичке шансе да се добије позитиван одговор се знатно увећавају уколико је појединац аплицирао на више конкурса.

- Истражити компанију и послодавца - Неко време појединац ће провести конкуришући за разне послове, и док чека одговор или позив за другу фазу апликације, пожељно је да обави кратко истраживање о компанијама и послодавцима за које жели да ради. Ако је појединцу циљ да нађе посао који ће му бити занимљив, али и ако жели да послодавац изабере баш њега, није довољно само слати пријаве, већ се упознати са начином пословања компаније, њиховом пословном етиком, и слично. То ће му омогућити да боље процени да ли је баш тај посао одговарајући за њега, али такође, када дође до фазе интервјуа са потенцијалним послодавцем, кандидат ће бити спремнији да одговори и да постави одређена питања. То такође регрутерима на интервјуу показује да је особа искрено заинтересована да ради баш на то место, те да је дошла спремна, информисана и са јасним циљем.

- “Умрежавање” (“networking”)- Ово подразумева коришћење личних, професионалних, академских и других контаката приликом потраге за послом, тј. ширење мреже познаника. Упркос технолошком напретку који олакшава приступ разним информацијама, не треба занемарити значај остваривања директног контакта са људима који се крећу или раде у сферама које су релеванте за професионалне циљеве појединца. Ово може бити добар начин да се сазна о пословним приликама, условима рада на неком одређеном месту, или да се добије препорука за интервју. Уколико је појединац на почетку своје каријере, његови први “професионални контакти” могу бити његови професори, колеге са факултета, људи са сличним интересовањима, познаници са онлине платформи које се баве пословним повезивањем људи и слично. Такође, особа може контактирати менторе или сараднике са семинара које је похађао, бивше колеге са волонтерских искустава итд. Уколико појединац већ има радног искуства, али жели да промени запослење, онда у његова пословна мрежа подразумева и колеге са претходног посла.

- Где и како тражити посао- Иако делује да је очигледно, након много истраживања поставља се питање где конкретно тражити посао. Један од начина је свакако преко личних или професионалних контаката (“умрежавање”). Осим тога, треба редовно пратити понуде на веб-сајтовима који су посвећени повезивању послодаваца и кандидата ( “Хоћу да радим”), направити профил на Linkedin-у,посећивати догађаје попут сајмова запошљавања, дане отворених врата, као и директно контактирати послодавце за које је појединац заинтересован.

- Бити упоран- На крају, врло је важно имати на уму да прелазак из школског или студентског статуса у радни однос није процес који се одвија у једном дану, као ни прелазак с једног на друго радно место. Треба бити стрпљив, непрестано радити на себи, истраживати, информисати се, контактирати са људима, и бити упоран. Пре или касније, доследност и вредан рад се исплате, те уколико човек не одустаје, стићи ће до идеалног посла.

Коментари: