Савети

Дијана Авдић: “Волела бих да будем мост који спаја Србију са Немачком“

Разговарали смо са Дијаном Авдић, директорком сектора за маркетинг и односе са јавношћу Организације српских студената у иностранству, о њеном искуству живота и рада, како у иностранству, тако и у Србији.

Студирала је на престижном Универзитету Јохан Волфганг Гете у Франкфурту, чијих су 18 бивших студената добитници Нобелове награде, а бројни професори су светски познати стручњаци у разним областима.

Дијана је током целих студија била запослена у Представништву Привредне коморе Србије у Немачкој, а такође је завршила и праксу у Генералном конзулату Републике Србије у Франкфурту. Причала нам је о томе како се одлучила за студије германистике и политичких наука у Немачкој, шта је научила из тог искуства, и који су јој планови за будућност. Они се већ назиру из онога што је до сада урадила – основала је неколико српских организација и удружења, као и Омладински одбор Централног Савета Срба у Хесену и Прво српско позориште. Њени професионали циљеви су да ради на међународној сарадњи, и како сама каже, да буде „мост“ између Србије и Европе.

У августу 2019. године је проглашена за ОССИ-јевку године, и овом приликом је поделила са нама бројне корисне савете о животу и студирању у иностранству.

ХДР: Да ли можете да нам кажете пар речи о Вашим студијама – шта сте завршили и у којој области се тренутно усавршавате, и због чега сте одабрали баш тај факултет и место?

Дијана: Након завршене друштвено-језичке Зрењанинске гимназије, завршила сам Бечлор (Bachelor) студије германистике и политичких наука на Универзитету Јохан Волфганг Гете у Франкфурту, као и онлајн Спортску Академију (смер тренер тениса) у Београду. Тренутно похађам Академију политике и вредности за будуће лидере, коју организује немачка фондација ФЕС (Фридрих Еберт Стифтунг). Такође сам примљена на мастер студије – Међународни односи, истраживање конфликта и мира у свету на Универзитету Гете у Франкфурту и на онлајн Бизнис Академију у Београду, које почињу од октобра ове године. Франкфурт је био логичан избор за мене, с обзиром на то да су моји родитељи већ две и по године живели у њему, пре него што сам ја дошла. Срећна сам што сам се затекла, а онда и пронашла у главном финансијском и економском центру Европе.

ХДР: Како је изгледао Ваш процес пријављивања и уписа на Универзитет Гете? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, и да ли је било тешко уписати се? Какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Дијана: Упис на студије у Немачкој се знатно разликује од процеса пријављивања и уписа на факултете у Србији. Потребне су вам пре свега веома добре оцене са матуре. Пријемног испита на мом факултету није било по класичном примеру, како га ми замишљамо у Србији. Међутим, “пријемни” за стране студенте је знање страног језика (немачки и/или енглески, зависно од одабраног смера студија). Поред тога, Немачка је бирократска држава, те је сходно томе потребан велики број формулара и документације, које наравно, уз добро организовано време, свако може да достави. Оно што бих ја напоменула,за све оне који желе да упишу студије у Немачкој, је да су најбитније оцене, знање језика, CV (волонтирање, праксе и курсеве посебно награђују), као и мотивационо писмо, у којем морате да их убедите због чега ће баш тај смер позитивно утицати на ваш даљи професионални ток живота и због чега сте баш ви адекватна особа за одређени смер. Такође, потребно је да годину дана унапред започнете са информисањем о потребној документацији, како бисте стигли све да предате на време. У мом случају виза није била потребна, јер, поред српског, поседујем и словеначки пасош. Међутим, за остале студенте из Србије, потребна је наравно студентска виза, како би могли да дођу на студије. У Немачкој постоје разне стипендије, како за ЕУ студенте, тако и за студенте са Западног Балкана. Најзначајније институције које додељују стипендије српским студентима можете погледати на сајту Организације српских студената у иностранству.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Дијана: Веома сам задовољна квалитетом студија, организацијом наставе и радом професора на мом факултету. Поред теорије која се учи на предавањима, имамо обавезне семинаре у мањим групама на којима практично примењујемо знања, учествујемо и водимо дебате, градимо наше мишљење и аргументујемо. Професори нам увек стоје на располагању и студенти су у могућности да их контактирају сваког дана, уколико је то неопходно. С обзиром да на мом факултету постоји велики број интернационалних студената, факултет се брине о њиховој почетној адаптацији и интеграцији. Сходно томе, на почетку студија сваки интернационални студент добије свог “ментора” – студента који се налази на вишој години, који је дужан да му покаже град, факултет, пружи све неопходне информације, одговори на сва његова питања и на тај начин му помогне у почетној адаптацији. Поред тога, Гете универзитет организује велики број ваннаставних активности (спортских, истраживачких пројеката, политичких програма, асистенске позиције на смеровима, као и на језичким курсевима). Систем полагања испита је такав да је студенту дозвољено да максимално два пута не положи исти испит. У случају да се и трећи пут не положи исти испит, студент бива избачен са факултета уз забрану студирања на истом смеру било где у Немачкој. На овај начин желе да утичу на квалитет студената, студирања, као и на временски ограничено студирање. На појединим смеровима је такође максималан број семестара девет, након чега морате да завршите студије.

ХДР: Чак 18 добитника Нобелове награде су били студенти на Универзитету Гете. Тај податак може само да сведочи о квалитету образовања које се добија на Вашем факултету. Да ли имате утисак да се он значајније разликује од осталих факултета у држави, а како од како од факултета у Србији, на којима се изучавају исте области?

Дијана: Универзитет Гете у Франкфурту је један од најелитнијих факултета у Немачкој и шире, посебно за филозофију и политичке науке, ако говоримо о друштвеним наукама, а за медицину, економију и бизнис ако говоримо о природним наукама. Универзитет поседује велики број својих клиника у Франкфурту, седам кампуса и посебну политичку и бизнис школу, на којој предају неки од најпознатијих немачких бизнисмена, психолога, политичара, адвоката и доктора. Поред тога, мој факултет нуди и немачку стипендију за интернационалне студенте, који поред добрих оцена учествују и ангажују се на друштвеном, политичком и социјалном нивоу. Такође нуди и летњу школу за студенте из целог света, на којој подстиче интернационалност, мултикултуру и разноликост. За разлику од факултета у Србији, Гете универзитет се више базира на практични део поред теоријског, мотивише вас и издваја као појединца. Ради на вашем јавном наступу и говору. На политичким наукама имамо могућност да учествујемо у раду пројеката Европске Уније.

ХДР: Да ли Ваш факултет, или држава у којој сте студирали, нуде могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија, и колико су млади људи стимулисани да се баве германистиком у Немачкој?

Дијана:  На појединим смеровима на мом факултету постоји обавезна пракса у трајању од 3 до 6 месеци, без које не можете да завршите студије, јер добијате исти број бодова за њу као да сте положили један испит. Са друге стране, постоје добровољне праксе које на мом смеру припадају изборном модулу, где можете да изаберете да радите праксу у некој компанији, државној институцији или на факултету, за коју такође добијате исти број бодова као за један испит. Факултет се труди да свакодневно актуализира своју базу података о слободним праксама у удружењима, организацијама и компанијама са којима они сарађују. Такође вам пружа могућност праксе или рада на појединим истраживачким пројектима на факултету. Мислим да је овај ниво организованости, пружање могућности већ током студија за упознавање евентуалног будућег послодавца, као и обавезна пракса током студија, допринео томе да млади људи по завршетку факултета знају свој правац и граде га без већих проблема. Млади људи су стимулисани да се баве германистиком јер постоје сјајне могућности запослења на факултету, у државним институцијама, невладиним међународним организацијама попут ГИЗ-а, као и у фондацијама. Када причамо о политичким наукама, такође постоје веома стимулативни послодавци, попут седишта Европског бироа у Франкфурту (сарадња са ЕУ, Представништво у Бриселу), Европске Комисије, разних државних институција.

ХДР: Какав је студентски живот у Франкфурту? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Немачкој и у Србији?

Дијана: Студентски живот у Франкфурту је одличан, како за културна дешавања, дружења, исто тако и за изласке, јер је велики интернационални град, у којем постоје места за сваку врсту забаве и за сваки карактер. Разлике у менталитету свакако да постоје, Немци су обично организованији, конкретнији, али и хладнији од Срба. 😊 Свакодневни живот људи се такође разликује, мислим да људи у Франкфурту више воде рачуна о здрављу, исхрани, спортским активностима и генерално покушавају да свој пословни живот одвоје од приватног.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Немачке када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Дијана: Када сам код куће највише ми недостаје моја свакодневница у Франкфурту, места која волим да посећујем. Већ сам овде пет и по година, родитељи ми такође живе у Франкфурту, навикла сам на њега. Са друге стране, када сам у Франкфурту највише ми недостаје остатак породице и лепша страна српског менталитета. Тип сам особе која не прихвата само немачку или само српску страну, већ живи у спајању ове две. Сходно томе, највећи изазов живота у иностранству за мене је спојити немачку пословну сферу са српском вољом и емоционалношћу тако да на крају сви будете/будемо задовољни. 😊

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Дијана: Место ми заиста није толико битно, зарад своје квалитетне професионалне будућности и среће спремна сам да одем било где како сада ствари стоје. Своју професионалну будућност замишљам у могућности да допринесем српском развоју, како у привредном, тако и у политичком правцу. Волела бих да будем мост који спаја Србију са Немачком, или неком другом државом. Тачније, да радим на међународној сарадњи (билатералним и мултилатералним односима). Имала сам срећу и могућност да током студија одрадим праксу у Представништву Привредне коморе Србије у Немачкој, које се налази у Франкфурту, и да останем на позицији асистента за спољну трговину.

ХДР: Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве германистиком или политичким наукама, или да живе у месту где сте студирали?

Дијана: Савет који бих дала младим људима који желе да упишу студије у иностранству јесте да се не плаше непознатог, већ да га доживе као врсту изазова, да се упусте у истраживање другачијег начина живота, да дозволе себи да се развијају, да живе своје снове, да се труде и раде на себи, јер се сваки труд исплати, и да не забораве никада свој идентитет односно одакле долазе, већ да допринесу развоју њихове државе у њој или изван ње.

Коментари: