Савети

Маша Самарџић: „Важно је да волите то што радите“

Наша данашња гошћа рубрике „Савети“ је Маша Самарџић, студенткиња основних студија европског права на Мастрихт Универзитету. Маша је са нама говорила о животу у Холандији, шта за њу значи осамостављивање, и које све изазове, али и предности, са собом носи одлазак у иностранство.

ХДР: Шта студирате и због чега сте одабрали баш тај факултет и место? Како сте га “открили”?

Маша: Студирам европско право на Мастрихт Универзитету (Maastricht University) у Холандији. Одабрала сам баш њега јер сам чула пуно речи хвале о том факултету и речено ми је да је то најбољи факултет за право, због тога што градиво обухвата различите правне системе. То би ми дозволило да се касније запошљавам у различитим земљама и да стекнем опширно знање. Мој ујак ми је скренуо пажњу на Мастрихт, јер је он тамо завршио мастер студије и свидео му се приступ градиву, а касније је и он тамо почео да предаје.

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Маша: Пријављивање за основне студије се врши онлајн, без интервјуа. Факултет тражи да се пошаљу све оцене из средње школе, такође и оцене са полугодишта. Не гледају оцене са матурских радова као што се ради у Србији и нема финалних испита који се рачунају при уласку на факултет, него се више инсистира на гледању успеха током целе средње школе. Мени лично није било тешко уписати се, али то је зато што је фокус на испитима у првом семестру, који су тежи и из којих се гледа да ли ћете моћи да наставите да похађате студије на том универзитету. Страни студенти су итекако добродошли, али је велики проблем недостатак комуникације између студената и факултетске администрације, где може доћи до забуна и студенти ће имати мањак информација, јер се деси да Факултет не одговори на мејл, упитнике и слично. Постоји доста стипендија за које бих препоручила да се гледају преко агенције или организација, да би се добиле све информације.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Маша: У Мастрихту су студије по моделу на ПБЛ (problem based learning) систем. То значи да учимо градиво кроз решавање проблема из стварног живота и одмах примењујемо знање. Ово је јако корисно јер стичете утисак како се градиво примењује у пракси и како ће ваш посао заиста функционисати. Настава нам је подељена на предавања и на рад по групама (туторијале) од 15 студената, где се решавају проблеми из реалног живота. Због великог броја група, некад се деси да мора да предаје асистент или студент који нема толико искуства као професор и не зна да ефективно пренесе знање што може да отежа разумевање градива. Зависи од професора да ли жели да помогне или изађе у сусрет да објасни додатне ствари, али због великог броја студената не могу да пруже једнаку помоћ свима и ту опет зна да настане проблем због мањка комуникације.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у држави, а како од факултета у Србији, на којима се изучавају исте области?

Маша: На мом факултету велика разлика је у начину приступања градиву, јер се у Холандији користи ПБЛ систем. Ту се ставља на прво место разумевање градива и примена знања, таква буду и испитна питања. По мом мишљењу, ово је много теже од класичног учења где се морају знати дефиниције напамет, јер није довољно само учење фраза и дефиниција, већ се аргументи морају образложити и објаснити тако да се види да знамо да користимо сву теорију. Овим се такође учи коришћење закона и примена истог на случајеве.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија, и колико су млади људи стимулисани да се баве правом у Холандији?

Маша: Постоји могућност праксе у склопу студија и оне се такође бодују, као и теоријски предмети. Ово је доста битно за право, јер се поред теорије учи и комуникација са људима, приступ клијентима, случајевима, итд. Постоји доста младих људи који узимају праксу уместо предмета, јер некима лакше иде учење у пракси, док други воле да уче из књиге и полажу 'класичне' испите. Постоји могућност запослења, јер је диплома важећа у већини држава, поготово у Европи, и многи се после запосле у Уједињеним Нацијама, док се за друге гране права, као што је кривично или корпоративно право, мора радити специјализација, односно мастер, да би се нострификовала диплома.

ХДР: Какав је студентски живот у Мастрихту? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Холандији и у Србији?

Маша: Због убрзаног учења и испита које имамо свака два месеца, већином морамо да учимо и нема толико времена за излажење. У Мастрихту је и доста спорији темпо живота, тако да се свугде може стићи бициклом или пешке, што је велико олакшање када имате предавања и знате да неће бити саобраћаја. Доста се људи бави спортовима који су у склопу Универзитета и његових тимова. Има и много страних студената, тако да можете да се упознате са различитим културама. У Београду доста брже иде живот и има много гужве и превоза, што може да направи додатан стрес у току дана. Постоји богат ноћни живот који даје студентима много могућности да се упознају и излазе, али у исто време то може доста да одврати концентрацију од студија.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Холандије када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Маша: Од Холандије ми увек зафали мирна атмосфера, дуге шетње и разговори са друштвом и колегама од којих могу доста да научим, јер сви долазе из различитих култура са различитим погледима на свет. Када сам тамо, од куће ми недостаје породична атмосфера и наша култура блискости и дружења. Највећи изазов, али и добра страна живота у иностранству, је када све почнете да радите сами. Поред учења, морате и да сами за себе да кувате, чистите и спремате, али и да се сами сналазите око техничких ствари, као што је отварање рачуна у банци. То је у првом налету проблем јер смо навикли да нам код куће родитељи обављају те ствари, али сад морамо сами да то радимо. Зна да буде тешко јер не знамо процедуре за одређене ствари у страним земљама, али у исто време нас то оспособљава за живот.

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Маша: После Холандије планирам да се пријавим за мастер у Русији како бих могла да покупим знање о правним системима из западне и источне Европе, што може да ми да добре квалификације за посао. Желим да радим специјализацију за корпоративно право и да се запослим у фирми где могу да стекнем знање и упознам нове контакте, док се не будем довољно осамосталила у послу да отворим своју канцеларију.

ХДР: Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве истим занимањем као Ви или да живе у месту где сте студирали?

Маша: Саветовала бих да се добро распитају да ли им одговара начин учења и испитивања која се одвијају на жељеном факултету. Такође, треба да се увере да су то праве студије за њих и нешто чиме желе да се баве у будућности, јер у супротном, много теже пада учење и разумевање градива. Има доста предмета од којих су неки занимљивији од других, али свакако морају да се полажу, и у том случају будући студенти морају бити истрајни, а то је много лакше ако волите то што радите.

Коментари: