Савети

Катарина Ђоровић: „Амерички систем у средишту Италије“

Студенткиња прве године политичких наука , Катарина Ђоровић, говори о свом искуству студирања на америчком факултету Џон Кабот у Риму и зашто је важно припремити се за одлазак у иностранство на време. Она је поделила своје утиске из Италије, упоредила образовне системе и жели да скрене пажњу на могуће потешкоће свима који желе да иду њеним стопама.

ХДР: Шта студирате и због чега сте одабрали баш тај факултет и место? Како сте га “открили”?

Катарина: Студирам политичке науке са подсмером комуникологија, у Риму, на америчком факулту Џон Кабот ( John Cabot ). За овај Универзитет сам сазнала сама, тражећи стипендије током размене у Индији. Наиме, моја првобитна жеља је био факултет у Америци, међутим, када сам видела да могу да укомбинујем амерички систем и Европу, одлучила сам се за ту опцију. Дакле, било ми је много лакше да студирам по америчком систему, док сам притом близу куће.

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Катарина: Процес пријављивања за мене је био тежак. Сматрам да особа која студира у иностранству треба да има у својој подсвести идеју и визију студирања у иностранству од раних година. Дакле, да би цео процес био лакши, особа мора градити свој CV, људе око себе и свој академски пут од завршетка основне школе. Имајући своју жељу за студијама у иностранству од раних година у виду, ја сам себи олакшала овај процес јер сам ишла путањом која је згодна иностраним факултетима за подршку. Зашто кажем да је процес био тежак? Дакле, било ми је тешко јер сам све морала сама. Писала сам сама своје мотивационо писмо, креирала свој CV, питала професоре да пишу писма препоруке за мене и скупљала осталу документацију. Сматрам да су ми биле потребне неке смернице али их нисам пронашла, те сам морала све сама. Пријава се разликује од пријаве у Србији. Особа мора да барата доста великим нивоом познавања енглеског језика и да има јак CV, као и реторичке и писане способности. Постоје стипендије и студент треба да истражује како би их пронашао.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Катарина: Јако сам задовољна својим факултетом Џон Кабот. Ово је амерички систем у средишту Италије, у Риму. Постоји специјална стипендија “Марија Говедарица” за српске ученице које желе да студирају политичке науке. Систем је феноменалан. Потребно је доста велико познавање енглеског језика. Професори долазе са једних од најбољих факултета у свету. Има доста професора са Оксфорда, Харварда, Брауна итд. Постоји мејџор (major) и мајнор (minor) систем где, уколико имате љубави према више области, као ја, не морате студрати само рецимо политичке науке, већ и неки други подсмер, као што је комуникологија, која се лепо комбинује са вашим главним смером. Предавања су веома интерактивна, потребно је да се записује све на компјутеру или у свесци како би се добила што већа оцена на испиту и уштедело време. Предавања на мом факултету су обавезна сваки дан сем петка, када немамо предавња. Испит се састоји 99% од градива које пређемо на часу. Књиге су модерне и градиво се пригађава и унапређује из семестра у семестар.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у Италији, а како од факултета у Србији, на којима се изучавају исте области?

Катарина: Разликује се знатно од италијанских и српских факултета. Дакле, нема толико опширног градива, већ умереног и неопходног за рад и напредак ученика. Испити се завршавају до маја и студент има цело лето слободно до септембра. Постоје сличности у виду колоквијума, што се на Универзитету Џон Кабот зове мидтерм. Мој смер захтева доста читања, дакле, ја стално читам америчке вести где сазнајем доста и о осталим земљама и њиховим дешавањима у свету.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија и колико су млади људи стимулисани да се баве политичким наукама у Италији ?

Катарина: Не могу са сигурношћу одговорити на ово питање зато што сам управо завршила прву годину студија. Дакле, имам још три године где ћу на свом искуству видети да ли постоје прилике за рад. За сада оно што знам у теорији је да факултет нуди могућност повезивања студената са студентским пословима који су плаћени у стандарду Европске Уније. Верујем да је у Риму могуће наћи посао у мојој бранши политичких наука након студија. Џон Кабот нуди опције праксе, које су заисте добре јер омогућавају студентима да раде као стажисти за организације УН-а.

ХДР: Какав је студентски живот у Риму? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Италији и у Србији?

Катарина: Студентски живот у Риму је за мене сјајан. Ја живим у делу који се зове Трастевере и то је један од главних историјских делова Рима. Имам велику срећу да ми се локацијски ту и налази факултет. Студенти су фокусирани на изласке у виду дневних кафи. Воле да шетају преко дана и обилазе лепоте Рима, од Колосеума, Ватикана, Фонтане Ди Треви, главне улице Виа дел Корсо, до мора које је на 30ак минута и шопинг центара. Рим нуди велику ширину у виду могућности. Верујем да се може пронаћи баш свашта што се уклапа уз свачији укус. Рим је захвалан град за живети. У току ноћи, студенти излазе на аперитиво и окупљају се у мањим групицама, на чашу вина. Разлика у менталитету је велика и примећује се максимално. За мене је Рим културолошки јако погодан.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Италије када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Катарина: Када сам код куће у Београду, недостаје ми друштво из Рима. Недостаје ми енергија метрополе, различитости, мириси и храна. Рекла бих да ми недостаје константна комуникација на енглеском језику и људи који не могу да комуницирају са мном на другачији начин. Недостаје ми италијанска кафа и аперитиво. Заправо, недостаје ми цео режим исхране и лагани начин живота. Недостаје ми да у слободно време необавезно прошетам до Колосеума који се налази на 20ак минута од моје куће. У Риму ми највише недостаје моја породица и моја мама. Недостаје ми некада и неки елемент српске културе, као и кухиња.

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Катарина: Замишљам је у Риму.

ХДР: Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве истим занимањем као Ви или да живе у месту где сте студирали?

Катарина: Да бисте успешно уписали студије у иностранству, потребно је да то планирате од почетка средње школе и да градите своје окружење и путању у складу са тиме. Акценат је на енглеском језику који је неопходан, као и веома јак CV – имати велики број ваннаставних активности и волонтирања. Будите упорни у проналаску стипендија, јер је могуће пронаћи их. Проверите да ли се уклапате културолошки уз земљу у коју одлазите.

Коментари: