Савети

Вања Антонијевић: „Мајнц је познат као студентски град“

Овог пута смо на тему студирања у иностранству говорили са Вањом Антонијевић, студенткињом историје и политичких наука у Мајнцу. У наставку прочитајте њене савете за упис на факултет, шта мисли о образовним системима у Србији и у Немачкој и какав је студентски живот у иностранству.

ХДР: Шта студирате и због чега сте одабрали баш тај факултет и место? Како сте га “открили”?

Вања: Студирам историју и политичке науке у Мајнцу, у Немачкој. Тај универзитет сам случајно нашла на сајту ДААД-а и свидео ми се зато сто је студентски град и трошкови живота су мањи него у већим градовима.

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Вања: пријављивања се доста разликује од процедуре у Србији. Највећа разлика је што нема пријемног испита,него се шаље успех из средње школе, који посебна служба на Универзитету преводи на резултат немачке матуре, па сена основу тога и знања језика уписује факултет. Није било тешко уписати зато што критеријуми нису претерано захтевни. То, наравно, зависи од смера до смера. Упис није претерано отежан страним студентима, једино што је посебно за нас је што је потребан доказ о знању језика на нивоу Ц1 - Ц2. Колико ја знам, стипендије су нажалост ретке за основне студије, али постоје за мастер.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе и радом професора на Вашем факултету?

Вања: Тек завршавам прву годину, али сам за сад задовољна студијама. У Немачкој је на многим универзитетима неопходно студирати два смера да би се остварио довољан број бодова за добијање Бечлор дипломе (Bachelor), нешто слично мејџор-мајнор систему у Америци. Студије се састоје од предавања, семинара и вежби, тако да добијамо и теоретско и практично знање. Мој утисак је да је већи фокус на практичном учењу, јер имамо мањи број испита на крају семестра у поређењу са студентима у Србији (око 3 - 4 по семестру), али зато имамо доста презентација, радова и есеја током семестра.

Професори су поприлично доступни студентима, поготово на семинарима и вежбама, где се ради у мањим групама, што је одлично за решавање недоумица и постављање питања.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у држави, а како од факултета у Србији, на којима се узучавају исте области?

Вања: Нисам баш сигурна какве су разлике између студија историје и политичких наука у Мајнцу и осталим немачким универзитетима. Што се тиче факултета у Србији, мислим да је разлика што је у Немачкој већи фокус на практичном, индивидуалном раду него на самом учењу за испите. Што се тиче предмета и модула из политичких наука конкретно, доста су слични областима које се изучавају на Факултету политичких наука у Београду.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија и колико су млади људи стимулисани да се баве политичким наукама у Немачкој?

Вања: Факултет нуди могућност стручне праксе, али углавном за студенте у вишим семестрима. Наравно, студенти имају могућност да се својевољно укључе у разне организације и клубове на Универзитету. Мислим да су млади доста мотивисани да се баве историјом и политичким наукама, како кроз дискусије тако и кроз разне форме активизма и ангажовања.

ХДР: Какав је студентски живот у Мајнцу? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Немачкој и у Србији?

Вања: Мајнц је познат као студентски град,тако да је студентски живот доста развијен и разноврстан. Организује се велики број журки, како на универзитету тако и у граду и за студенте се увек могу наћи повољне опције. Разлике у менталитету између Немаца и Срба свакако постоје, али мислим да у студентском животу то не долази толико до изражаја и није тешко уклопити се.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Немачке када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству?

Вања: Када сам у Србији највише ми недостаје управо студентски живот у Мајнцу. Дружење после предавања, студентске журке, пријатељи. Када сам у Немачкој, свакако ми највише недостају породица и пријатељи, али и одређена омиљена места у Београду.

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Желела бих да се бавим новинарством, a с обзиром да таква каријера омогућава да живите на разним местима, нисам још сигурна где. Волела бих да живим у Берлину, али и у другим земљама поред Немачке.

ХДР: Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству?

Вања: Мислим да је то јако велика одлука и треба добро размислити да ли то стварно желите. Младима бих свакако препоручила Мајнц као место студирања, а као савет бих напоменула да нема много интернационалних студената, поред оних који су на размени један семестар или годину дана, тако да можете да очекујете да се људи понекад изненаде када чују да нисте из Немачке. Ја до сада нисам имала проблема због тога, али ме је изненадило јер сам очекивала више студената из иностранства.

Коментари: