Савети

Дејан Грубишић: „Студирање у иностранству вас обогаћује“

ХДР: Шта студиратe и због чега сте одабрали баш тај факултет? Како сте га “открили”?

Дејан: Студирам рачунарске науке на универзитету Рајс (Rice University) у Хјустону, Сједињене Америчке Државе. Имао сам прилику да по завршетку основних студија дођем на летњу праксу на Рајсу и да се упознам са професорима, научним пројектима и условима рада. Рад на најсавременијим технологијама, изузетан однос између професора и студената, као и висока стопа усвајања нових знања, допринеле су да се одлучим за докторске студије на Рајсу .

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студентe?

Дејан: Докторске студије су у потпуности покривене од стране универзитета укључујући и плату која је више него довољна за живот. Рок за пријаву је био 1. јануар и од захтеваних тестова били су GRE и Toefl. Тешко је говорити колико је лако добити докторске студије, али сигурно није немогуће. Велика предност приликом аплицирања била је пракса коју сам радио на Рајсу .

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Дејан: Часове које сам до сада имао били су изузетно добро организовани са много интерактивног рада, домаћих задатака и консултација са професорима. За разлику од већине факултета у Србији, акценат је на сталном раду током целог семестра и много ближем односу са професорима и асистентима. Неки предмети су имали колоквијуме на средини и на крају семестра.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у држави, а како од факултета у Србији, на којима се узучавају исте области?

Дејан: Рајс универзитет има изузетне групе за биоинформатику, роботику, рачунарство високих перформанси и вештачку интелигенцију. Студенти имају прилику још у току основних студија да учествују у научним радовима. Што се тиче студентског живота, Рајс је ове године проглашен другим најбољим универзитетом у Америци.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија и колико су млади људи стимулисани да се баве рачунарским наукама у Хјустону?

Дејан:  Након завршетка студија за рачунарске науке у Америци, студенти имају три године визу са којом могу да се запосле и евентуално покрену процедуру за стални боравак. Постоји огромна понуда запослења, од великих мултинационалних компанија, старт-ап-ова, националних лабораторија и раду на универзитетима.

ХДР: Какав је студентски живот у Хјустону? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Америци и у Србији?

Дејан:  Хјустон је изузетно интернационалан град са људима из свих крајева света. Због тога имате прилику да се упознајете са различитим културама, храном и обичајима. Такво искуство је непроцењиво и надам се да ће што више људи имати прилику за то. Као и сваки велики град, Хјустон има проблем са превозом, посебно ако немате кола. Ипак, већину дана студенти проводе у околини кампуса или ту живе, тако да и нема честе потребе за коришћењем кола.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Америке када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Дејан:  Када студирате у иностранству, често Србију доживљавате као одмор, док земљу студија као посао и каријеру. Ни без једног ни без другог не би ваљало. Из Србије ми највише недостаје дружење са пријатељима, храна и много спонтанији начин живота.

ХДР:Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Дејан:  Волео бих да након студија останем неко време у Сједињеним Државама како бих још више обогатио своје знање до нивоа када могу потпуно самостално да се бавим истраживањима. У неком тренутку волео бих да се вратим у Србију и допринесем нашем образовном систему.

ХДР:  Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве истим занимањем као Ви или да живе у месту где сте студирали?

Дејан: Студирање у иностранству је невероватна ствар која вас обогаћује и на професионалном и на личном плану. Добијање пуне стипендије најчешће зависи од добре припреме и свакако није немогуће.

Област рачунарства високих перформанси је изузетно млада и неразвијена у Србији. Због тога и није била опција остајати, посебно имајући у виду да наши професори и асистенти нису плаћени за истраживања,већ само за часове које држе и често немају времена за истраживања. Због тога често наука пада у други план и напредак на научном пољу у Србији заснива се на иницијативи појединаца. Много већи допринос можемо постићи ако проведемо одређено време студирајући и радећи у иностранству да би се вратитили се назад у одређеном тренутку и поделили шта смо научили.

Коментари: