Савети

Никола Илиевски: ”Упустите се у авантуру студирања у иностранству”

Разговарали смо са Николом Илиевским који је на пословним студијама на универзитету чији се програм сваке године изучава у другом граду. У интервјуу у наставку прочитајте разне појединости о том специфичном програму, Николиком искуству студирања у иностранству и још много других корисних савета.

ХДР: Шта студирате и због чега сте одабрали баш тај факултет и место? Како сте га “открили”?

Никола: Студирам на факултету СП Џејн Школа Глобалног Менаџмента (SP Jain School of Global Management) на програму који носи назив „Bachelor of Business Administration“ односно пословне студије, са специјализацијом за финансије. Програм факултета је јединствен у свету,јер се прва година ради у Сингапуру, друга у Дубаију, а трећа и четврта се завршавају у Сиднеју у Аустралији. Током друге године студија, имао сам прилику да учествујем у програму разменe ученика са партнерским универзитетом „ESADE Business School“ у Барселони,где сам провео један семестар. СП Џејн сам нашао сасвим случајно претражујући школарине за студирање у Америци, с обзиром да сам 2015. године, током размене ученика средњих школа у Америци у савезној држави Канзас, где сам провео годину дана, аплицирао и био прихваћен на „Culver-Stockton College“ у Кантону, Мисури, али због недовољно високе школарине нисам био у могућности да реализујем свој сан о студирању у Америци. Тако сам се одлучио да се окренем ка истоку, а једна од највећих предности мог факултета је убрзан процес добијања аустралијског држављанства као повластица студирања у Аустралији у трајању од 2 године.

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Никола: Процес пријављивања је крајње једноставан, попуњавањем апликације на њиховом вебсајту са основним информацијама о студенту, претходним успесима и слично. Након што је апликација прихваћена, прелази се на следећи корак, а то је пријемни тест општег знања о култури разних земаља, политичким дешавањима у свету, математици и историји. Уколико кандидат буде успешан и на том тесту, следи интервју са неким од регрутера, након чега кандидату, односно потенцијалном студенту, стиже маил са понудом за студирање. У понуди се налазе услови студирања, као и висина школарине која може да достигне и до 100% (*покривени трошкови студија), као што је у мом случају. Висина школарине зависи од успеха у средњој школи, резултата на тесту, као и ваннаставних активности ученика. Наравно, као и у сваком пословном уговору, тако и у овом постоји мали простор за преговоре када је у питању додела школарине, па није лоше искористити вештине преговарања и убеђивања како би се добила што већа стипендија.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Никола: Професори долазе из различитих земаља, тако да је интересантно радити са људима различитих култура, јер свако има свој приступ и стил предавања. Квалитет студија је на највишем светском нивоу што потврђују бројне награде као што је Форбсова ранг листа топ 10 најбољих светских бизнис школа, на којој мој факултет заузима 3. место. Похађање наставе је обавезно због регулација држава у којима се налазимо (ради испуњавања услова студентске визе потребна је 80% присутност на предавањима), а предавања су организована тако да се целокупно школовање фокусира на практичној примени знања кроз разне вежбе, симулације и панеле дискусија, а мање на теоријском знању на шта смо навикли у Србији.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у држави, а како од факултета у Србији, на којима се узучавају исте области?

Никола: Мој факултет је доста мали у поређењу са осталим факултетима у Аустралији, Сингапуру и Дубаију, и броји свега око 200 студената по генерацији, који се у датом тренутку налазе на кампусу те државе где су. То омогућава персонализовани приступ и много ближи однос између професора, студената и осталих запослених у школи где, на пример, можете врло често видети декана факултета како пије кафу у кантини и ћаска са ученицима, док је та сцена немогућа на другим факултетима који броје по хиљаде ученика у генерацији и кампусима који се састоје од десетина зграда, на којима предавања држе асистенти, а ређе професори.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија, и колико су млади људи стимулисани да се баве финансијама у Сиднеју?

Никола: Да. Једна од специфичности мог факултета која је разликује од осталих је то што школска година траје свега 8 месеци ( од септембра до априла), те студенти имају пуних 4 месеца летњег распуста да раде стручне праксе и то, ни мање ни више, у државама у којима су ту годину завршили. Тако имамо прилику да радимо стручну праксу у трајању од највише 4 месеца у Сингапуру, Дубаију и Сиднеју, што мало који факултет може да пружи, поготово када се ради о радним дозволама и визама које су већ регулисане студентским визама, па студент по завршетку године не мора да брине о бирократији,већ директно креће са стручном праксом уколико га је нека фирма регрутовала за ту позицију.

ХДР: Какав је студентски живот у Сиднеју? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи из Аустралије и у Србији?

Никола: Живот у Сиднеју је прелеп, али студентски живот зна понекад да буде јако скуп. Сиднеј је место које пружа милион могућности и за сваког има по нешто, зависи ко, шта и чиме воли да се бави. Људи су махом слични Европљанима, с обзиром да је Аустралија британска колонија, па могу рећи да је менталитет људи сличнији људима из западне Европе, али упркос свему, постоје велике разлике у размишљању, различити приступи решавању истог проблема, различито опхођење према људима и странцима, али све је то део аустралијске културе и оно што Аустралију заиста чини посебном земљом.

ХДР: Шта Вам највише недостаје од Аустралије када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Никола: Када сам код куће највише ми недостаје океан на који Сиднеј директно излази и многобројне плаже на које могу да идем кад год ми се ужива у тишини или пеца (пошто сам се први пут заљубио у пецање по доласку у Аустралију), док у Србији то не могу. Такође ми недостаје разноврсност хране коју Сиднеј пружа, где у једној четврти имате ресторане разних кухиња, од мексичке до азијске кухиње, док у Србији имамо класичне ресторане брзе хране или кафане са домаћом храном. То је уједно и оно што ми недостаје док сам у Сиднеју јер тамо нема пуно српских ресторана,иако има доста српских продавница и драгстора који продају српске производе, као и алкохолна пића пореклом из разних крајева Србије. Наравно, док сам тамо највише ми недостаје породица и пријатељи, али након четири године проведених одвојен од свега што сам до тада имао, навикао сам се и на то, па ми живот у иностранству не пада толико тешко. Највећи изазови су то што сте сам на своме, нема никога да брине о вама, да буде ту за вас, па све добре и лоше тренутке делите сами са собом, што некада уме да буде заморно за психу.

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Никола: У далекој будућности себе замишљам као власника своје корпорације и у неком периоду министар финансија или привреде. Свестан сам шта је све потребно за то и какав труд и рад је потребан, на шта сам потпуно спреман. За почетак, након завршетка студија, планирам да се запослим у некој фирми како бих стекао искуство и почетни капитал са којим бих могао даље да размишљам о сопственом послу.

ХДР: Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве истим занимањем као Ви или да живе у месту где сте студирали?

Никола: Све препоруке! Мој искрен савет је да свако ко је у могућности, како у финансијској, тако психички, да се упусти у ову авантуру, јер ће вам то дефинитивно променити живот на боље и дефинисати вашу личност. Људе које ћете упознати, контакте које ћете стећи, знање и вештине које ћете успут покупити се не могу добити на други начин. Предивно искуство које не бих мењао ни за шта!

Коментари: