Савети

Милена Недељковић: „Разноликост подручја рада социјалног педагога је широка“

ХДР: Шта студирате и због чега сте одабрали баш тај факултет и место? Како сте га “открили”?

Милена: Студирам социјалну педагогију на Педагошком факултету Универзитета у Љубљани, у Словенији. Смер сам одабрала због добијања шире слике деловања друштва и утицаја друштва на појединца. Социјална педагогија се бави рањивом групом људи, који су изгурани на руб друштва. Бави се појединцем и његовим животом са једне стране, a са друге стране посредује између друштва и појединца. Социјална педагогија у Словенији нуди велике могућности у смислу увођења промена у друштву. Открила сам га сасвим случајно. Социјална педагогија састављена је из педагогије, психологије, психотерапије, социологије, криминологије. Разноврсност приступа и погледа на проблем са различитих становишта био је главни разлог због ког сам одлучила уписати тај смер.

ХДР: Како је изгледао процес пријављивања и уписа? Колико се разликује од стандардних процедура у Србији, да ли је било тешко уписати се, какве су могућности уписа на том факултету за стране студенте?

Милена: Прва разлика јесте у томе да нема пријемног испита за упис на факултет. Важан је просек из 3. и 4. године средње школе, као и успех на матури. Било је пуно папирологије око уписа и последично око вађења визе. Сређивање папирологије јако пуно кошта. Школовање је бесплатно, што је био још један разлог да дођем на студије у Словенију. Неки факултети у Словенији нуде студирање и на енглеском језику, што је јако примамљиво за стране студенте. Професори су увек доступни за помоћ студентима. Стипендије за стране студенте постоје једино на мастер програму.

ХДР: Како сте задовољни квалитетом студија, организацијом наставе, радом професора на Вашем факултету?

Милена: Осим на теоретском знању, студије социјалне педагогије темеље се на практичном искуству. Тренира се тимски рад, где студенти заједно раде на пројектима или семинарима. На тај начин ствара се кохезија међу члановима групе. Студент се на тај начин повеже са осталим колегама из групе и заједничким снагама раде на пројекту који касније представе осталим колегама. Теме бирају у зависности од предмета интересовања чланова или већ понуђених разноликих тема. Дискусија, развијање критичког размишљања, развијање разумевања различитих појава у друштву, као и разумевање положаја појединца су јако битни елементи којима нас уче на факултету. Професори су увек доступни за консултацијe, како путем елетронске поште, тако и уживо. Обавезна је стручна пракса под менторством, која се изводи сваке године у институцији коју студенти сами изаберу. Кроз стручну праксу студент упознаје себе, своје недостатке и предности. На тај начин се повезује са жељеном институцијом, остварује нова познанства и шири своју социјалну мрежу и социјални капитал.

ХДР: Колико се Ваш факултет разликује од осталих у држави, а како од факултета у Србији, на којима се узучавају исте области?

Милена: Разликује се по томе што је социјална педагогија у Словенији развијенија него у Србији. Њена предност је у томе што социјално - педагошко знање можемо аплицирати на више подручја рада, а не само на једно. Ширина коју даје социјална педагогија омогућава да се студент касније запосли у јавном сектору, приватном или непрофитном сектору. Поседујемо знања од основа педагогије до социјалне политике и непрофитног менаџмента. Социјална педагогија у Србији је, нажалост, још увек усмерена само на рад у затвору са маргинализованим групама.

ХДР: Да ли Ваш факултет нуди могућности стручних пракси или запослења по завршетку студија и колико су млади људи стимулисани да се баве социјалном педагогијом у Словенији?

Милена: Наравно. Трајање основних студија социјалне педагогије је четири године, од тога је три године обавезно извођење стручне праксе. У прве две године стручне праксе факултет одређује институцију у којој студент одлази на стручну праксу, док на последњој години избор припада студенту. За време праксе су студенти осигурани од стране факултета и, што је најбитније, факултет и изабрана институција контактирају све време и прате рад студента на пракси. Социјална педагогија је јако тражен смер у Словенији и постоји велика могућност запошљавања због компетенција које поседују социјални педагози. Разноликост подручја рада социјалног педагога је широка, тако се социјални педагози запошљавају у школама, вртићима, затворима, непрофитним организацијама, менаџменту или као самостални предузетници које унајмљују велике фирме и организације.

ХДР: Какав је студентски живот у Љубљани? Да ли примећујете разлике у менталитету и свакодневном животу људи у Словенији и у Србији?

Милена: Разлике у менталитету су очигледне, али занемарљиве. Навике људи и стил живота је другачији него у Србији. Љубљана није тако велико место и зна да досади онима којима недостаје наш начин провода. Нуди јако пуно могућности што се тиче уметности, спорта, има јако добар географски положај и поред свега је зелена престоница Европе.

ХДР: Шта Вам највише недостаје одСловеније када сте код куће, а шта од Ваше домовине када сте у иностранству? Који су највећи изазови живота у иностранству?

Милена: Највећи изазов је прилагодити се, научити језик, инфилтрирати се у друштво. Највише бих волела, када бих могла саставити овдашњи живот са животом у Србији.

ХДР: Како замишљате своју професионалну будућност и где?

Милена: Професионалну будућност замишљам на месту где се могу професионално и лично развијати, учити од најбољих, како бих себе што боље усавршила. Јако сам прилагодљива и увек дајем све од себе. Имам јасан циљ пред собом, а то је развијање подручја рада и уношења промена тамо где мислим да је систем ригидан и где постоји потенцијал за развој. Са компетенцијама којима ме је опремио факултет, мислим да бих са лакоћом функционисала било где, свакако бих волела да то буде у Србији, да допринесем развоју своје земље.

ХДР:  Да ли имате неке савете за младе људе који желе да упишу студије у иностранству? Шта бисте рекли другима који хоће да се баве истим занимањем као Ви или да живе у месту где сте студирали?

Милена: Свако ко жели да упише студије у иностранству треба да зна да је то одличан корак ка упознавању себе и својих способности. У Србији добијамо добар темељ образовања који можемо надоградити искуством из иностранства. Свако ко мисли да је спреман и жели да развија себе, треба да се одлучи за тај корак. Словенија је прелепа и препоручила бих је у сваком тренутку.

Коментари: