Савети

Разговарали смо са Љиљаном Грачанин, ”истражитељком свемира”

  • ХДР: На самом почетку овог разговора, ја бих волела да нам се представите. Ко је заиста Љиљана?

Добар дан, хвала вам на интересовању. Ја сам један обичан заљубљеник у природне науке, посебно у астрономију. Све у мом животу је подређено овој науци - истраживању свемира.

  • ХДР: Можете ли да нам испричате развојни пут једне научнице? Како је изгледало Ваше школовање, како у Србији, тако и у иностранству?

У Србији сам завршила гимназију, онда је мој отац добио премештај за Уједињене Нације у Бечу. Тако смо сви дошли у Беч и ја сам уписала астрономију. Још данас се сећам, како сам била радосна, када сам у књижици уписа видела ознаку А-14. То је била ознака за правац студирања астрономије. Током студија сам ишла на праксу у разне опсерваторије у свету. Једна од њих је била и Кек-опсерваторија на 4.200 метара високом вулкану Мауна Кеа на Хавајима, затим ЕСО опсерваторија (Европска Јужна Опсерваторија) у чилеанским Андима, Јужноафричка астрономска опсерваторија у Кејптауну, опсерваторија у Сиднеју и многе мање опсерваторије у Европи. Једно време сам радила на радиотелескопу на Сардинији и на Фларестар опсерваторији на Малти. Неиспуњена жеља ми је остала немачка истраживачка станица на јужном полу, чак је све било договорено за одлазак тамо, али онда сам добила информацију да сам добила стално запослење на универзитетској опсерваторији у Бечу, па сам морала да одустанем од тога, што се тиче заказаног термина. Међутим, у мојим дугорочним плановима, ова истраживачка станица на јужном полу и даље има своје место.

  • ХДР: Шта Вас је привукло астрономији? Да ли сте од раних школских дана  показивали интересовање за рецимо свемир или науку уопште?

Одговор на то питање је истовремено једноставан и тежак. Ја сам се изгледа родила са љубављу према астрономији. Још као малу девојчицу ме је занимала астрономија. а не лутке. Тада ова наука није била популарна, као данас и постојало је само неколико стручних књига о томе. Многи људи у Србији су је мешали и поистовећивали са астрологијом и смејали су се астрономима. Једног дана сам у излогу неке књижаре у Београду открила велику, дебелу књигу Миливоја Југина: "Пут у космос". На први поглед сам се заљубила у њу. Дуго година су та књига и једна мала књига са насловом "Астрономија" биле моји уџбеници и једини извор информација о астрономији и астронаутици.

Моји родитељи су полако почели да разумеју моју страст према астрономији, највише зато, јер сам за време оброка са мојом браћом, те оброке претворила у часове астрономије, које су и они заинтересовано слушали. Моја браћа су млађа од мене и још пре него што су научили да пишу, они су знали имена свих планета у нашем Сунчевом систему, као и све тада познате, њихове сателите, којих није било мало.

  • ХДР: Можете ли нам описати како изгледа један Ваш дан на послу, у каквом окружењу радите?

На опсерваторији почињемо са послом ко када стигне. Разлог томе су ноћна посматрања, а и астрономима је потребан сан, тако да пре подне углавном немамо предавања на опсерваторији, која је уједно и универзитетски институт за астрономију. Она почињу обично после подне, а увече онда радим на својим научним пројектима, ако немам неко заказано посматрање на телескопу са студентима. Моја ужа специјалност је спектрографија звезда. Тренутно се бавим спектрографијом протозвезда. То су тек рођене звезде - бебице. О њима се релативно мало зна, тако да уз помоћ спектралне анализе, могу да видим од којих елемената се оне сатоје, коју температуру имају и којој звезданој класи припадају. Из тога се онда према типу зна и какав развојни пут ће да имају. Младе, беле или плаве звезде су најврелије и најмасивније. Оне веома брзо сагоревају свој материјал. Ако наставе током свог живота да том брзином сагоревају, њихов живот је, за једну звезду, прилично кратак, свега око десет милиона година. Ако током свог живота смање количину сагоревања своје материје, оне могу да живе веома дуго. Наше Сунце, на пример, има распон живота од око десет милијарди година. Тренутно је његова старост око 4,5 милијарди година, значи, оно се налази у најбољим годинама, стабилно је и није подложно прејаким ерупцијама, које би нас угрозиле. Међутим, постоје јако старе, црвене звезде, чија старост је и до 50 милијарди година. Оне су целог свог живота јако споро сагоревале свој материјал и зато дуже живе.

  • ХДР: Како Ви, као једна успешна научница, видите положај жена у науци данас, у Србији и у свету? Можете ли нам направити неку паралелу?

Мој утисак је, да положај жена у науци, није ништа лошији или бољи од положаја мушкараца. Од првог дана, ја сам се осећала равноправном са мојим мушким колегама. Ни један пут, нисам имала ни најмањи осећај да мушкарци имају предност у односу на мене, нити да су жене посебно повлашћене. Све астрономе на свету повезује урођена страст према небу и небеским објектима. Управо та страст нас онемогућава у томе да у нашем позиву могу да настану неке зависти, неправде, неслоге и слично. За "Астрономе без граница" сам национални координатор за Србију и ту се сви чланови залажу за равноправност свих врста, као и за укључење у астрономски рад, по питању људи са телесним оштећењима.

Лоше искуство сам имала једино када сам новинским агенцијама у Србији понудила свеже информације од НАСЕ са којом директно сарађујем на једном пројекту и добијам вести, раније од осталих медија. Хтела сам да на тај начин изразим свој патриотизам, па сам понудила да преведем те вести и пошаљем их, а за то нисам тражила хонорар. На жалост, нису ме узели за озбиљно, цитирам једног уредника: "Од када се то жене баве астрофизиком?" Одоговор осталих медија којима сам то понудила је био: "Нисмо заинтересовани". Тако и данас разне новине и таблоиди пишу празноверне текстове о повољном или погубном утицају пуног Месеца на људе, уместо да мало образују народ и пишу о чињеници да је пун Месец само небеско тело обасјано Сунцем. Величина и присутност Месеца се не мења, јер су "месечеве мене" само оптички догађај осветљености Месеца за посматраче са Земље, без икаквог физичког или неког другог утицаја.

  • ХДР: По вашем мишљењу, зашто млади људи, а посебно девојчице треба да улажу у своје образовање и интелект?

Данас је такво време, да мало људи могу да се баве својим омиљеним позивом. Да би се то постигло, потребно је темељно и квалитетно образовање. Оно проширује видике, отвара веће могућности и доноси далеко више задовољства у будућем позиву. У Европи и Америци није редак случај, да људи у својим тридесетим и каснијим годинама, одлуче да ипак желе да свој живот проведу радећи оно што воле, па упишу одговарајуће факултете и потпуно промене себи живот са тиме у позитивном смеру. Образовање и труд увек воде према жељеном циљу. Некада спорије, некада преко странпутица, али ако се има у виду, где човек жели да стигне, он ће то и постићи. Због тога многи факултети у свету нуде могућност волонтирања и стицања праксе. То је једнако важно, као и образовање, јер је то онда примењено знање, које је стекнуто за време студирања. Својим студентима увек кажем: "На брзину не иде ништа. Знању је потребно време и пракса, да би се трајно слегло на прави начин и на правом месту." Тога свако треба да је свестан, пре него што одабере правац студирања.

Образовање и труд увек воде према жељеном циљу. Некада спорије, некада преко странпутица, али ако се има у виду, где човек жели да стигне, он ће то и постићи.
"На брзину не иде ништа. Знању је потребно време и пракса, да би се трајно слегло на прави начин и на правом месту."
  • ХДР: Шта мислите, колико популизација науке може да утиче на промену код младих људи, на њихове претпоставке о науци и људима који се истом баве?

Код овог питања сте дотакли оно што ја сматрам за своју мисију. Наиме, да ширим информације о астрономији на српском језику и да подстакнем основно знање о овој науци. Циљ је, да би људи, како старији, тако и млађи, знали да разликују шарену лажу, теорије завера, преваре и намерне неистине, од стварних астрономских догађаја. Један од многих примера, који треба људима објаснити је, разлика у календарском месецу од циклуса месечевих мена. При томе се ради о обичној природној појави. Док је календарски месец дуг 30 или 31 дан (не треба заборавити и преступну годину), циклус месечевих мена је УВЕК 28 дана. Тако се догоди, да се у току једног календарског месеца, два пута појави пун Месец. То се онда народски зове "плав Месец". Сензационалистичке новине су у таквим случајевима препуне намерно лажних наслова, да ће плав Месец заиста изгледати плав, да ће донети посебну срећу или несрећу појединим хороскопским знацима, да у то доба не треба излазити на улицу, не треба прати косу, ићи на операције, примери су безбројни... Плав месец је опевао и Елвис Присли у једној песми. Мирослав Антић је посветио једну песму плавом Месецу, а у тексту из 1528. године се такође појављује израз "плав Месец". Сматрам људе треба информисати и мало им проширити видике, а не да живе у обручу предрасуда, погрешних информација и разних врачарских бајки.

  • ХДР: Шта је за Вас слобода?

Слобода почиње у глави сваког појединца. За посматрање неба је довољно мало парче неба кроз прозор, да би могле да се посматрају звезде, планете, комете у складу са полозајем где се налазимо.

  • ХДР: За крај, шта бисте поручили и препоручили односно саветовали нашој омладини?

Омладини саветујем да негују свој интелект и да слушају себе, а не наметнуте трендове. Да поставе себи циљ, ма како им моментално он изгледао недостижан и да онда корак по корак иду ка том циљу. Не мора све да се оствари одмах, нешто треба остварити дугорочним планом, нешто треба одложити за касније, а мали успеси на том путу ће дати подстицај, да се не одустане пре циља. За то је потребно много љубави према томе што неко жели да ради и постигне, много дисциплине и упорности, али, могуће је.

Слобода почиње у глави сваког појединца. За посматрање неба је довољно мало парче неба кроз прозор, да би могле да се посматрају звезде, планете, комете у складу са полозајем где се налазимо.



Коментари: