Савети

Прича о успеху Александра Љубомировића, европског омладинског амбасадора Западног Балкана

Прва и основна лекција коју сваки појединац мора да научи у животу, а коју сам ја „наследио“ помно слушајући савете свога деде, јесте да напоран и предан рад не издаје никога и да ће се једнога дана – пре или касније – свакако исплатити. У животу свако мора да прође кроз турбулентне и кризне периоде, али и да за време истих буде упоран, мотивисан и не изгуби жељу за успехом, јер није битно колико пута паднеш, већ колико пута устанеш. То правило пре свега важи за оне који нису имали ту срећу да им у животу све буде послужено на сребреној тацни и који су морали да се изборе за све што тренутно имају. Најважније је зацртати себи један или више животних циљева и никада не одустајати од истих, јер сваки сан може да постане јава, ма колико год то изгледало нереално или недоступно у датом тренутку.

У животу свако мора да прође кроз турбулентне и кризне периоде, али и да за време истих буде упоран, мотивисан и не изгуби жељу за успехом, јер није битно колико пута паднеш, већ колико пута устанеш. 

Овај кратки и сажети увод је уистину неко лично искуство, нешто што сам научио претходних година студирајући, али и радећу, како у иностранству тако и у Србији, а што исто тако желим да пренесем младим и амбициозним људима који ће читати овај текст. Тачно се сећам тренутка када сам себи поставио свој животни циљ и направио оквиран план, како да га испуним и кроз колико година. Био је то летњи распуст после завршене средње школе а пре прве године студија на престижном универзитету Лудвиг-Максимилијан у Минхену. У том тренутку сам одлучио да испробам своју срећу у иностранству, али исто тако да стечено знање кроз неколико година донесем у Србију, водећи се чињеницом да су се велике нацијe градиле на темељима групе појединаца који су пропутовали свет и стечено искуство донели назад у матицу, као што је то био случај са Србијом у 19. веку или са савременом државом Сингапур. Елем, сада већ далеке 2014. године сам донео одлуку да искористим своје знање немачког језика и да упишем Факултет политичких наука у Минхену. Нешто што је почело као одлазак скромног и уплашеног студента у бели свет, претворило се, захваљујући напорном раду, у једну прелепу авантуру и путешествије, које и дан данас трају далеко од наше мале Србије, на истоку, у великој Русији. Та авантура ме је водила од разних конференција у европским и светским метрополама, преко запослења у кабинету министра, па све до ангажмана у Организацији српских студената у иностранству, где сам четири године служио као председник удружења. На том путу је свакако било и озбиљних препрека, тренутака када сам све доводио у питање, када више ништа није имало смисла, али баш у таквим моментима треба бити истрајан, не одустајати и смогнути последње атоме снаге да се ситуација преокрене на боље. А верујте ми када кажем да најтежи моменти долазе баш када помислимо да смо на врху, када се опустимо и када стекнемо утисак да смо успели. Тада нам живот сервира један шамар који нас врати у реалност и који нам покаже колико још рада предстоји да бисмо заиста успели.

А верујте ми када кажем да најтежи моменти долазе баш када помислимо да смо на врху, када се опустимо и када стекнемо утисак да смо успели. Тада нам живот сервира један шамар који нас врати у реалност и који нам покаже колико још рада предстоји да бисмо заиста успели.

Мени се тај „корак у назад“ догодио баш када сам преузео Организацију српских студената у иностранству, нешто што сам жарко желео, јер сам хтео да створим опет спону са матичном државом за време студија у Немачкој. Долазак на место председника једне од највећих омладинских организација у региону има своје чари, али исто тако има своје мане, јер си константно окружен особама којима не можеш да верујеш и које желе да те на овај или онај начин преваре. Када по први пут „успете“ у животу, када вам се оствари прва велика жеља, тек тада видите ко су вам прави пријатељи, ко ће бити увек уз вас, а ко ће вам се из сопствене љубоморе и незадовољства смешкати али паралелно тражити начине како да вас саплете. Треба у таквим ситуацијама остати прибран и мотивисан, завући рукаве и наставити поход ка остваривању свих зацртаних циљева, јер као што смо већ закључили – напоран рад никада не издаје. После сваке кише следи дуга, тако и после неког разочарања или неуспеха стигне нешто неочекивао, али само у случају да останете увек прибрани, на правом путу и никада не испустите ваше циљеве и жеље из видокруга.

Саветовао бих свима да поред студија обавезно буду активни у некој студентској или омладинској организацији, у чије вредности заиста верују, јер смо сви ми у тим годинама идеалисти и покушавамо да вишак енергије преусмеримо на нешто „веће“ од нас. Кроз активан рад на факултету и студентским организацијама ћете упознати неке невероватне поједнице, стећи доживотна пријатељства, али и утабати себи пут ка још већим остварењима. Кроз чланство у некој организацији или прво запослење ће те по први пут развити осећај припадности једној већој социјалној групи, која ће вам кроз неколико месеци или година постати небиолошка породица и уз чију помоћ ће те несумњиво расти из дана у дан. Покушајте такође да се угледате на особе које су већ успеле у животу, анализирајте како су те особе оствариле своје циљеве, кроз шта су све морали да пролазе, али и оно најбитније – шта их је мотивисало да успеју!




Александар Љубомировић (25) је завршио основне студије из политичких наука и историје на престижном универзитету Лудвиг-Максимилијан у Минхену. После успешно окончаног боравка у Минхену, он уписује мастер студије на Слободном универзитету у Берлину из области "Студије Источне Европе". Као добитник ДААД стипендије, Александар се тренутно налази на академској размени у Санкт Петербургу где изучава руски језик и међународне односе. Поред академског образовања, Александар је са великим успехом четири године водио Организацију српских студената у иностранству (ОССИ) као њен председник, а тренутно обавља функцију Европског омладинског амбасадора Републике Србије и Западног Балкана. Он је такође радио и као млади саветник у кабинету министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије.

Коментари: