Савети

Фотографија као каријера у доба дигиталних медија

Као свршеном студенту дигиталних уметности и нових медија, тачније фотографије и режије, каријерни пут чинио се креативним, динамичним, као неисцрпно поље од кога ћу живети, али се и добро забављати. “Не лези враже”, како би рекли, тако се и дешавало, али само на почетку.

По завршетку студија уследила је и прва пракса. У питању је био чувени женски магазин у коме сам стекао многе вештине али и поставио границе у контексту вредновања свог рада. Радни дан за даном, време је пролазило, а ја сам од едиторијала на унутрашњим страницама напредовао до насловне и позиције “main фотографа”. Медаља увек има две стране, па и фотографски посао као такав, само што је на странама медаље материјал исти, а две стране фотографског посла су потпуно различите.

“ЈА САМ УМЕТНИК, МЕНИ ЈЕ СВЕ ДОЗВОЉЕНО”

Често сам чуо од својих беспосличавих пријатеља који фотографишу, а немају посао.

Запамтите, на тржишту, фотографија је само роба. Јесте, она представља производ ваше креативности, техничког умећа, зноја и ваљања по поду док тражите савршен угао, али на крају дана, она је само роба. Логика је оваква. Ко на тржишту нуди јефтинију и квалитетнију робу-услугу, он ће добити посао. Дакле, оно што ви желите да унесете у свој рад, на пример, своју естетику, приступ или пак нешто друго, предлажем вам да сачувате за сопствене пројекте. За разлику од тога, клијенту пружите онакву фотографију какву он жели, по цену тога да она по вашим или академским стандардима не испуњава очекивања - ако је клијенту добра, вама треба да буде још боља, јер чули сте ону чувену: “Клијент је увек у праву”, говоре многи, и у праву су. Дакле, мој рад у магазину као што сам изнад поменуо јесте осим искуства које је увек непроцењиво, обележило и постављање граница у смислу - шта је мој посао.

“ТЕБИ ЈЕ ЛАКО, ТИ САМО ШКЉОЦНЕШ И ТО ЈЕ ТО”

Реченицу коју сам чуо превише пута, а која ми промени биохемију у организму па је реакција увек органска у виду осећаја језе.

Драги сви, ако се мој посао своди на клик онда сте сви ви фотографи, а ја сам џаба студирао. Фотографија поред тога што захтева технички моменат рада прстом ито чувено “клик”, она јесте бележење момента који је у исто време истина, лаж, пројекција иимагинација. Иза апарата увек стоји човек, а у њему идеја. Идеја нема цену, она се чува љубоморно, преноси тајно и њоме се поноси. Наравно, ово се не односи на фотографе који тезгаре по свадбама. Озбиљан приступ овој каријери подразумева И добар портфолио који ће вам у будућности обезбедити и добру позицију. Без обзира да ли радите freelance или фоткате за неку маркетиншку агенцију, трудите се да будете што професионалнији.

Када је у питању моје искуство, рад у озбиљним агенцијама донео ми је највећу зараду. Оно што утиче на цену вашег фотографисања, пропорционално је квалитету који пружате у свом раду. Тај квалитет ми је пружио прилику да сарађујем са професионалцима од којих сам себично крао знање и научио да је ваше знање и приступ много вреднији од скупог апарата који поседујете.

Да закључим, данас, у ери дигитала, свако може да купи апарат и себе назове фотографом, али када ваше око прислоните на тражило (мали прозорчић кроз који гледате на апарату) знајте да вас хиљаду покушаја неће учинити бољим, већ хиљаду сати гледања размишљања пре него што притиснете клик.

Коментари: